Zena s greskom

U ovom prostoru omeđanom stablima mog razuma
U ovom prostoru bez središta svijetla
bez okusa; bez glasova
U ovom sjećanju zatvorenom u tamnom obručju tjela
u ovoj boli u ljubavi nepravednoj
U ljubavi
ja dozivam lice koje sam posjedovala juče
ja dozivam noć u ovaj sat neponovljeni
u ovaj dan neotrovani
blizinom vermena
u strahu prisutnom među oblicama
u ovaj moj plač
Neka iz mahovine izađu sve košute
i polože moje telo na zle i visoke borove
danas
na dan neprolazne osvete
nek umorne žene svežu moja stopala
i zapale sve lađe snele pod rukom mog vrata

Neka dođe velika tišina
Neka se reke udalje od obala
i telo nek napusti dubinu vlastite krvi
Jer ja više ne poznajem granicu svog krika
Ne vidim više daljinu između dva neba
ne osećam krv
U ovaj suton sastavljena od dva oblika patnje
U ovu plahost koju nose stupovi
lagani od nevinosti ljeta
U ovaj san
ja dozivam reči
nage i bez uspomena
Ja dozivam agoniju
hladniju od snjega
u disanju moje kože
U ove plohe tuge u ovu tamu
Ja zovem vjetar koji briše obrise gorkih planina
Vjetar zaborava
Ja dozivam pčele
da lancima bez zvukova zarobe tu travu
taj plamen tvoga imena

Neka se mora preliju
u presušni izvor zemlje
i zaustave krv koja me napušta
Neka se moja zaljubljenost pretvori u osamljene preivoje
moj osmeh otuđi od sunca
nek oštrice izrasle u dodiru naše šutnje
Prodru kroz ovaj plameniti okus smrti

Nađite me
Vežite me
spalite moje sećanje
zakopajte moje sunce
u jezgro najtamnijeg korjena
Otvorite moje dlanove od soli
I oduzmite mi taj lik
Koji i šljunak pretvara u ljubav...

24.11.2009

Nikad nije smelo da se desi...da ja tebe a ti mene, izgubus...

15.10.2009

A meni nocas pasu stvari lagane...:((

4.9.2009

Bas je dobra...:)))

19.8.2009

Zelja si moja...

7.8.2009

Sta jos moram da izgubim a da tebe sacuvam...

22.7.2009

Kad sam ti sve oprostila...

20.7.2009

Daj kad mi u srce pogledas da tamo nema nicega...

17.7.2009

Jer imam samo tebe i ne znam koliko ta ljubav vredi...

15.6.2009

Ne,ne mogu ti reci...

12.6.2009

Sta dalje da se kaze...

9.6.2009

TO JOŠ NIKO NE UME

Hajde plači samnom

niko ne plače kao ja

biće ti malo nezgodno

uvek mi nabiju prst u oko

smeta im zvuk okamenjenih suza dok prave rupe u podu

Hajde plači samnom

samnom je najlepše plakati

biće ti malo nezgodno

moraćeš da mi brišeš suze

a to još niko ne ume.

Hajde raduj se samnom

niko se ne raduje kao ja

skakaćemo po žardinjerama

vrtećemo se oko uličnih svetiljki

ljubićemo drvorede

širiti ruke, hvatati radosne sebe u letu

biće ti malo nezgodno

gledaće nas prolaznici

malo je reći mrko

iako nikog ne mlatiš i nikom ne smetaš

svikli se na čemer

pa im je čudno, sve što se izvije drugačije

Hajde raduj se samnom

niko se ne raduje kao ja

bubamari na ruci

svitcima u krilima leta

procvalom mirisu lipa

pesmama reka

biće ti malo naporno

treba prepoznavati radost dvadesetčetri sata.

Hajde pij samnom

jer niko ne pije i ne nazdravlja kao ja

Uzdravlje mojih zvezda i breza

što me nikad napuštale nisu

za svaku ponaosob po kriglu piva

Hajde pij samnom

jer niko ne zna kao ja

za svaku žicu zadenuti milion razbijenih parčića sebe

biće ti malo nezgodno

iako nepraviš galamu i pijan

ne mlatiš ostale goste

biće ti malo nezgodno

ako nas primete

kako plivamo kroz pločnike i nevidljive zidove

moraćeš da naučiš

u pravom trenu da zagrliš svaki moj skrhan deo

i da ga uspavaš izranavljenog

a to još niko ne ume.

Hajde crtaj samnom

jer niko ne crta naslagama ugljena iz sebe

biće ti malo nezgodno

umakaćeš prste u moja nedra

treba istrošiti taloge

ima ih za par gradova, u muralima sve zgrade da osvanu

a posle

moraćeš da naučiš prepoznavanje mog spokoja

i trebaš me zagrliti i tad

a to još niko ne ume.

Hajde boluj samnom

niko ne boluje kao ja

teglićemo bol u zavežljaju na štapu

savijaće nam kičmu

a mi ćemo se uzdizati

i radovaćemo se,

veruj

bar za trunku više od drugih

jer ćemo pevati pesmu

Nismo beskičmenjaci i plastičnjaci

moraćeš da naučiš da me lečiš, umiriš, miluješ

dok bolujem od ljubavi

kasno ih lažne naslutim

zaletim se otvorenog srca

koplja lakše prodru

a ja ostanem tako

da krvarim na lažima

zabezeknuto i zveknuto

malo je reći

k’o glavom o banderu

moraćeš da naučiš razvezivanje čvorova bola

kad zadesi se tako da umrse se raznoliki

za isečenim drvetom

za ljudima koji se nikad ne vrate

za istopljenim snegom

moraćeš da naučiš razvezivanje čvorova

dok bolujem od mržnje

čiji me hitci okrznu u hodu

a od nje bežim odavno

sluhom i mirisom

vidom i jezikom

dušom i umom

biće ti teško

jer to je maraton za ceo život.

Hajde sanjaj samnom

jer niko ne sanja kao ja

brdo pahulja

i kako pronalazi poljane na kojima niču stihovi dobrotom opijeni

makar ih nikla samo dva

biće ti malo nezgodno

moraćeš da se hraniš ostvarenjima malih snova

da roniš kroz plitke i duboke snove

i letom dotakneš njihove vrhove

a to još niko ne ume.

Hajde pričaj sa mnom

jer niko ne priča toliko koliko ja

biće ti malo nezgodno

moraćeš da shvatiš

može se biti pričljiv i mudar istovremeno.

Hajde ćuti samnom

biće ti mnogo teško

ozbiljno mi lice

moraćeš naučiti da ga nosiš

i svima objašnjavaš

da nisi ljut i neraspoložen

samo ti, lice takvo

ja sam se umorila od objašnjavanja

ako se umoriš i ti

evo, kupićemo maske klovnova

pa ćemo se stalno keziti

ili ćemo štipaljkama, krajeve usana zakačiti za uši.

Hajde izvinjavaj se samnom

jer niko se ne izvinjava kao ja

kad treba i kad ne treba

biće ti veoma nezgodno

učićeš od mojih breza i zvezda

kako se izvinjava bez podteksta

šumova predomišljanja

a to retki znaju

moraćeš da se naučiš strpljenju

neka izvinjenja stižu sa decenijom kašnjenja.

Hajde igraj se samnom

niko se ne igra kao ja

igraćemo žmurke

biće ti malo nezgodno

dok se pokušavaš uvući u tubu boje

sakriti se na polici iza knjiga

između dve stranice

iza dva slova

igraćemo pošteno

zapamti

nikad se nećemo igrati grubih igara

nikad se nećemo igrati rata

ni postrojavanja

čim mi neko naredi da se postrojim

ja se rastrojim k’o četa leptira

takva mi šarena neposlušnost

verujem

neće ti biti teško

mi smo deca ranjenog pogleda.

Hajde voli samnom

niko ne voli kao ja

moraćeš da naučiš

(ako se voljenje uopšte može učiti)

to mora da traje dugo i strasno i iza beskraja

biće ti teško

treba voleti tako

i raznovrsno

treba voleti

zarazno i bez predaha.

Hajde želi samnom

jer niko ne želi tako malene želje kao ja

modroplav kačket

bordo plišanu svesku

mesingan fenjer u sobi okačen

bosu nogu u travi

nežnost maslačka na ramenu

pev slavuja, poželi

Hajde želi samnom

jer niko tako bandoglavo

uporno

ne upire želju

da se rodi kad hoće i gde hoće

biće nam mnogo teško

to još niko nije uspeo.

Hajde svetli samnom

sedefasto kao Mesec

počnimo odatle

to je bar lako...

…a za ostalo, biće ti, kako se snađeš

jer niko nije

nepodnošljiv

uvek

kao ja

tako bar kažu oni

koji sve ono

još ne umeju...

5.6.2009

***

4.6.2009

Mozemo...

mozemo da...
cutimo hodamo gledamo ispred sebe ne postavljamo pitanja sednemo negde pijemo budemo pijani kao zveri i jos gore pa da se pijani smejemo govorimo gluposti hodamo kisnemo cutimo i kisnemo pricamo o kojecemu i ni o cemu osluskujemo kako neko vezba klavir kladimo se hoce li prsnuti na istom mestu
mozemo da se stisnemo jedno pored drugog pa mislimo ili pustimo da ne mislimo
mozemo da...zmurimo...i govorimo budalastine ...bez velikih reci bez obecanja bez garancija bez primisli da smo vazni
vozimo se kolima okolo promatramo noc na ulicama ljude koji hodaju otvorene radnje s brzom hranom izloge stare fasade po kojima se penju brsljeni pijance kako se teturaju zgodne devojke u dzinsu barabe koje ih grle svetla iza prozora
mozemo da citamo ili gledamo film kojigod pusimo pijemo vino jedemo nesto iz frizidera
ili da cutimo
mozemo da...placemo ako nam je do plakanja razgolitimo se ili ususkamo vodimo ljubav dugo polako silovito strasno grizuci se grebuci se lomeci se savijajuci se nezno tiho sporo kakogod gledamo u nebo govorimo o knjizevnosti ili o kojecemu drugom jednako nevaznom
ili da cutimo
mozemo da se grlimo i bez da se vodimo ljubav udisemo miris vratova slusamo otkucaje srca jedno drugome skripu kocnica zvuk autobusa svadju iza necijeg prozora galamu pekarskih radnika
ili da cutimo
odemo u bioskop gledamo film onog brkatog Rusa Mihalkova pljujemo semenke ispred sebe na opste zgrazanje finog sveta uvalimo se u sedista presvucena mekim plisom dodirujemo kolenom i butinom
mozemo da se gledamo kao da se prvi put vidimo kao da smo zaverenici kao da smo preziveli apokalipsu kao da mislimo slicno
ili da cutimo
kako god
koliko god
gde god
nebitno je....sasvim....a mozemo sve to i da odsanjamo...

3.6.2009

Strah...

Onaj koga volim
rekao mi je da sam mu potrebna.
Zato se pazim,
gledam kud idem
i bojim se da bi me svaka kisna kap
mogla ubiti...

30.5.2009

Oziljak

26.5.2009

Kako da ti kazem da sam omamljena tvojim mirisom, da bih i da sam te imala hiljadu puta bila jos vise omamljena, jer onda bi postajala nada i secanje, tamo gde je sada samo nada....

25.5.2009

***

Pobacaj nocas sve svoje hartije
odlozi pero
pusti da ti prsti pisu po mom telu,
neka je prazna stranica,
neka je rec,
jedna recenica,
napisi pesmu.

Ako mi tvoja gramatika povredi kozu,
ako uzdahnem, ako jauknem,
neka ti zagrljaj bude jos jaci,
i ako tvoji prsti stanu da mucaju
umoci ih u noc
i pocni iznova.

Popuni moje margine,
ugusi me jezickim pravilima,
ispravi slovne greske ovog ludila
koje stvaras,
usnama izbrisi sve cemu tu nije mesto.

Pod tvojim prstima nastaje
tekst koji me cita,
napisano ima uvid
u stranice mog zivota
ozivele
tvojim dodirom
ove noci...

22.5.2009

Ja sam...

Ja sam od onih što najviše ćute,
kad najviše pričaju;
od onih, koje nećeš shvatiti,
misleći da ih shvataš.
Ja sam od onih prefinjenih,
što vole mnogo da psuju;
od onih predobrih,
koji postaju ohola zlopamtila kad ih rane.
Od onih, što po njihovom biću lebde
i beli i tamni oblaci.
Ja sam davljenik što se,
samo za svoju ruku hvata.

Ja sam od onih
što otćute svoje najdublje istine,
da im ne bi narušio mir
ili ukrao dušu…
Ali ja sam i ono dete,
izgubljeno na putu
što vapi mnogo ljubavi.
Ja sam od onih,
što ti nikada neće otvoreno reći,
kuda plovi odjek njihovih misli,
a biće tužni, ako ih ne shvatiš.
Od onih, što vole osetiti
one prelepe treptaje,
u vazduhu i sebi;
od onih ružnih spolja
sa skrivenim unutrašnjim biserima.

Ja sam od onih,
što dodiruju horizont
i onih što dišu, pod vodom i zemljom.
Od onih,
kojima grom i oluja ne mogu nista
ali ih suza, ubiti može.
Ja sam od onih,
što se ceo život igraju,
jer znaju da bez igre ne postoji ništa.
Od onih, što misle da je reč ljubav,
predugo u upotrebi i prazna,
a nisu otkrili drugu reč.
Ja sam neuspeli lingvističar.

Ja sam od onih,
što izvesne stvari prećutkuju,
da ih ne bi pokrali,
a ipak vole da ih "kradu".
Od onih ,
što su čvrsto nogama na zemlji
i tako divno odlepljeni od njene tvrde kore,
negde između sumraka i svitanja;
od onih što čeznu za tvojim očima,
a uplaše se sebe,
kad ih u njima vide.

Ja sam od onih
nisam od ovih
i nisam ovde,
jer ne volim crne krugove
koji postaju sve crnji.
Ja sam od onih,
što jecaju uz trubače
i zvuke akustične gitare
i groze se računarski sažvakanih nota.
Od onih, što vole čudnom jednostavnošću
koja doseže do iznenađujuće složenosti.
Od onih,
što vole slobodu duha, daha, pokreta, mira…
Od onih što ljube,
bez obzira da li su ljubljenoj osobi,
čudne sa svim svojim licima ljubavi.

Ja sam od onih veselih pajaca,
što glume darujući radost drugima,
ne želeći da se otkrije njihov jad.

Ja sam od onih bezbroj ali…
Od onih,
što vole da ih neko oseća kao tajnu
i koji druge vole,
zato što jesu večna tajna;
od onih, što će te udisati
kao da te prvi i poslednji put udišu.

Od onih životinjica
što te prepoznaju po mirisu
i znaju da kriješ zver u sebi,
ali ja sam i upijač
svega plemenitog u tebi.
Ja sam od onih blesavih što razmišljaju,
kome zaveštati pertle,cipele,kosu,
usne, dah i obraz ?
Kome zaveštati knjige, reči i boje…

kome zaveštati uzdahe i suze,
kretnje, slutnje, bludnje
I oči…
da bi sve ovo isto
opet sagledale,
možda lepše proživele?
Ja sam od onih što ponekad
svoja bulažnjenja gluposti,
zapisuju kao najveće istine i vrednosti;
od onih što daruju sitnice,
verujući da su one vezice i kopče.
Ja sam propali hirurg.

Ja sam od onih,
što vole bez razloga, povoda i racionalnosti;
od onih,
što ih boli uvo za sve,
ali ipak traže potvrdu da su prošli kroz tu školu.
Od onih, što teške rane otćute
a one najteže,
rečima ispiraju.
Ja sam ono dete
izgubljeno na ulici
što vapi da ga uzmete…
Ali ja sam i davljenik
što se samo za svoju ruku hvata.
Ja sam od onih što prave
tamne oluje i najveselije vatromete,
tonući u razmišljanja.
Od onih,
Što im moraš puniti baterije.

Od onih.
što ih ne moraš videti hiljadama godina,
a ipak će o tebi misliti kao o najbližem
i voleti te bez uslova.
Od onih što su dovoljni sami sebi,
a ipak,
uvek računaju na tebe
kao na svoju ruku…
Ali ja sam i ono dete,
izgubljeno na ulici,
što vapi mnogo ljubavi.

Ja sam od onih,
što ljude dele na sve ili ništa
i najsrećniji su i najtužniji
kad im se to sve podvoji.

Ja sam od onih ,
uzdržanih i krutih, bez razloga;
od onih, što im gradovi mirišu,
samo na jednu personu;
od onih, što pokušavaju da determinišu,
vrstu, rod i poreklo ljubavi.
Ja sam propali istraživač biolog.

Ja sam od onih
što im usne, oči i suze
klize na dole;
od onih prepunih Ahilovih peta.
Od onih podzemnih prolaza
što se plaše da ih ne otkriješ i potopiš,
jer znaju da si stovremeno ,
voda na izvoru i ponornica
i uvek ploviš dalje.

Ja sam od onih darovitih
što vide svo crnilo ovog sveta,
a uzimaju najsvetlije
od njega;
od onih što vole
svoju tajnu, sreću i bol,
oslikati, ispisati, izvajati…

Ja sam od onih srećno-nesrećnih usamljenika,
zarobljenih svetom u sebi.
Ja sam od onih filtera
što prima i pročišćava;
od onih što guše i kiseonik daju.

Ja sam ono dete
izgubljeno na ulici,
što vapi da ga uzmete.
Ja sam od onih bezbroj ali...

Ja sam davljenik što se ,
samo za svoju ruku hvata…
Ja sam od ovih,
nisam od onih
i nisam ovde
i nisam sada,
jer ne volim crne krugove
što postaju sve crnji...

20.5.2009

Ne znas ti moju igru...

"Koliko ces jos dugo igrati ovu beznacajnu igru..
Meni se nekako cini da nema kraja..
Sve vise mi lici na igru bez granice
Bezobrazan postajes, a mene to izludjuje !
Mislim da si se toliko uzivio u njoj, da nista i ne primecujes..
Ne primecujes, ili mozda ne zelis da primetis .. Prija ti .. ili mozda bojis se..

Koliko ce jos trajati, hocu da znam ..
Jer vidim kraj .. i vidim da ti gubis partiju ..
Vidim te vec .. kako prekljinjes dan kad si me upoznao ..
Jer se nisi nadao da ces jednoga dana izgubiti..
Nisi dragi moj i nakon niza godina uspeo da upoznas svog protivnika..
Izabrao si Igraca.. misleci da ona pojma nema ..
Ali ne znas da je ona pored tebe najbolji Igrac postala..
Zahvaljujuci tebi.. Da TEBI, dragi moj ..
Naucio si me dragi puno toga .. i hvala ti .. od Srca ti zahvaljujem..
bice mi mnogo toga od koristi ..

Samo mi.. ni dalje nije jasno .. kada ce jednom taj kraj ..
Daj otvori te tvoje karte ..sto ih tako strahovito krijes..
Daj reci mi .. u cemu se radi ..
Znas da mene u Zivotu nista vise nemoze iznenaditi ..
Pokazi ih kada te molim…moje si vec video..
Nije valjda da se stidis sto gubis, znam nisi navikao ..
Ali NI JA DRAGI .. ! Jos manje..
I ti to najbolje znas ..
Da sam nesto posebno ..
da sam oduvek bila tvoj veliki protivnik u svemu ..
Nikad ti nije bilo jasno, i nisi uspeo otkriti…kakvo sam ja to stvorenje..
A toliko si se borio i trudio da mi pronadjes slabe tacke..no bez uspeha..
I to te najvise nerviralo .. znam ja ..
Krivo ti je bilo .. da se kod mene sve moglo..
i uspevala sam..bez icije podrske..
a najvise ti je bilo krivo, sto tebe jos nikad nizasta zamolila nisam..
DA, mogao si me ubiti..
…kad sam ti sa osmehom na licu govorila.. „neka dragi, mogu ja i sama“
Znam, i dalje ti nije jasno… odakle mi snage .. da se borim ..
Ali eto .. otkricu ti .. Ti si mi bio najveca inspiracija..
davao mi snage da se borim.. a znao nisi ..
Da .. da.. tako je bilo ..

Znam da ti stojim na putu.. to sam sad primetila ..
Jer polako uplaseno spustas karte na sto ..
I sad mi je sve jasno, kao suncan dan.. sad znam da si slab Igrac..
Zao mi je .. ali slabici poput tebe .. nije im ovde mesto ..
Zato molim te baci karte na sto .. i gubi se ..

4.5.2010

....